Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

592

546 уУШтоно сједи, као ефендија, 90 » У црвеном сниском тетривану, „Б'јела брада прси му покрила: „То је главом старац Мустаф-ага, „Оно ти је суђен ђувегија.“ Тад' ђевојка натраг се обрну, 95. Кад га виђе од срца уздану, Пак ђевера опет запиткује : » Који оно јунак на ђогату, „Штоно барјак у рукама носи, „Црне брке уз образ привио #“ 100: Ђевер снави право казиваше: » Оно јесте од Удбиње Зуко, „Који те је у браће просио, „Просио те, ал те нису дали.“ Тад' Ђђевојка на земљицу паде, 105 Сви сватови дизат' је до'дише, Најпослије старац Мустаф-ага, Ни један је подићи не може; А кад дође Зуко од Удбиње, Уд'ри барјак у земљицу чарну, 110 Пак ђевојци пружи десну руку, Ђевојка се и сама подиже, И усједе зањга на ђогата. Онда Зуко окрену коњица, И полеће преко равна поља, 115 Као зв језда преко ведра неба. Кад то виђе старац Мустаф-ага, Он повика гласом задављеним : „Шта гледате, кићени сватови, „ Ње ми хајдук однесе ђевојку 190 547 Шта гледате, те не отимате #<