Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
та
уПоробиће, ватром попалиће,
„Игумана мене погубиће.“
Истом они у ријечи били,
Ал' ето ти Хасан-паше с војском, Ђе он води дванест хиљад' војске: Товни коњи, а бијесни Турци, Изнад цркве поље притискоше И по пољу попеше чадоре,
Па на цркву попријеко гледе; Хасан-паша свилен чадор распе. Према б'јелој цркви Миљешевци, Виче паша из чадора свога:
„К. мене боље, црни калуђеру! „К мене боље и чадору моме, „И понеси света каурина, · „Каурина вашег свеца Саву, „Когано си на сунцу сушио, „Док си моју рају изварао.“ Кад то чуо старац игумане, Сузе проли, па пође у цркву, Сузе лије, а Богу се моли, Моли Бога и светога Саву,
Да он с њиме пред пашу изиђе; Бога моли проигуман стари, Бога моли и светога Саву,
Бога моли, па се домолио: Голема се чудества створише: А из неба луча полећела
И кроз кубе црква 'улећела, Она паде на светога Саву,
Под лучом се ћивот отворио,
У ћивоту светац потрептио,
45
ст сл
60
ср о
~! сл