Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

78 ,

Игуману на руке се даде,

Као мајци у радости д'јете.

Узе Саву проигуман Васо, Однесе га пашину чадору;

А кад дође паши пред чадора, Спусти Саву на зелену траву, Игуман се паши поклонио, Окрети руке, више Саве стаде, Гледа паша светитеља. Саву, Гледа паша, па се грлом смије. Сви се Турци онђе начетили, Те гледају светитеља Саву;

И паша је 'вако говорио: „Нуто вале, влашког светитеља! „Светитеља, сува каурпна! „Међер су га на сунцу сушили.“ Викну паша Туре Дилавера: „Слуго. моја, Туре Дилавере! „Ти повади моју бритку сабљу, „Која с'јече сваку амајлију, »Иепјеци влашког светитеља; „Над исјечеш влашког светитеља, „Игумана онда исијеци.“

Тад' Дилавер на ноге скочио, Пак пашину сабљу повадио,

И засука свилене рукаве,

Ману сабљом и десницом руком, Да сијече светитеља Саву; Сватко виђе, што светац уради: ·" Дилаверу увати се рука,

До руке се сабља растоппла, Студен вјетар од истока дуну,

—

100