Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
18
„Султан-царе, огријано сунце ! уја нијесам од паука твога, „Јер је тебе и Бог научио;
"уИмаш, царе, у твојему царству,
„Ти имадеш дара за уздарје, „Који нису теби за потребу,
„А њима би врло мило било: „Пошљи штаку Неманића Саве, „Златну круну цара Костантина, „И одежду светога, Јована, „Крсташ барјак Српског Кнез-Лазара; „То ти, царе, ништа не требује, „А њима ће врло мило бити.“
А кад царе р'јечи разабрао,
Он приправи господске дарове,
И даде их Московским делијам ; Испрати их старац патријаре,
Још их учи старац патријаре: „Ид:те с Богом, Московске делије ! „Не идите друмом царевијем, „Већ идите гором, кроз планину, јер ће за вам силна поточ поћи, _Отеће вам хришћанска зламења; „А ја сам већ изгубио главу
„И тјело је моје погинуло,
уМа ми не ће душа, ако Бог да!“
Пак се о њима раздвојио стие
81!
Кад је царе даре оправио, — -
"Он се за то сваком пофаљује;
К њем' долази паша Соколовић, Вако њему царе бесједио: „Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго !
65
| ел
80
Ст
со с>