Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

18

„Султан-царе, огријано сунце ! уја нијесам од паука твога, „Јер је тебе и Бог научио;

"уИмаш, царе, у твојему царству,

„Ти имадеш дара за уздарје, „Који нису теби за потребу,

„А њима би врло мило било: „Пошљи штаку Неманића Саве, „Златну круну цара Костантина, „И одежду светога, Јована, „Крсташ барјак Српског Кнез-Лазара; „То ти, царе, ништа не требује, „А њима ће врло мило бити.“

А кад царе р'јечи разабрао,

Он приправи господске дарове,

И даде их Московским делијам ; Испрати их старац патријаре,

Још их учи старац патријаре: „Ид:те с Богом, Московске делије ! „Не идите друмом царевијем, „Већ идите гором, кроз планину, јер ће за вам силна поточ поћи, _Отеће вам хришћанска зламења; „А ја сам већ изгубио главу

„И тјело је моје погинуло,

уМа ми не ће душа, ако Бог да!“

Пак се о њима раздвојио стие

81!

Кад је царе даре оправио, — -

"Он се за то сваком пофаљује;

К њем' долази паша Соколовић, Вако њему царе бесједио: „Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго !

65

| ел

80

Ст

со с>