Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

[а]

три „Шта сам посао у земљу Московску ' „Послах штаку Неманића Саве, 95 „Златну круну цара Костантина, „Крсташ барјак Српског кнез-Лавара, „И одежду светога Јована; » То ми није ништа, требовало, „ А њима ће врло мило бити.“ 100 Ма га пита Соколовић паша: „Оултан-царе, огријано сунце! „Тко је тебе на то научио Цар му каже право и лијепо: „Научп ме старац патријаре.“ 105 Њему паша тихо бесједио: „Султан-царе, огријано сунце! »Буд ти посла хришћанска зламења, „да шт' не посла кључе од Стамбола 2 „Послије ћеш дат их на срамоту: !10 >» Оно ти је и држало царство.“ Кад је царе пашу разумијо, Овако му бјеше бесједио: „Иди пашо, моја вјерна слуго! » Те покупи Турке јаничаре, 115 „И достигни Московске делије, „Пак ти отми хришћанска зламења, „А погуби Московске делије,“ Хитро њега паша послушао, Он покупи Турке јаничаре, 190 Па одоше друмом шпрокијем, Те ћерају Московске делије, Ал' делије нигђе не стигоше; Пак се натраг они повратише, И паша се-цару кунијаше, 125