Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

02] 275

Узе Ибро тридесет делија, Одведе их Стјепановој кули; У Стјепана лоша срећа била: Те ђетића дома не-бијаше

"Ни код куле момка ни једнога.

Отишго је ђетић у тазбину.

У пунице у кршно приморје;

Па му Турци кулу оборише,

И вјерну му љубу заробише, Одведоше паши под шатора. Ал повика вила са планине, Довикује чобан-башу Љура,

А баш брата Ватрице Стјепана: „Јеси л чуо, чобан-баша Ђуро! „Бела ти је кула оборена, „Твоја мила снаха заробљена, »Одведена паши под шатора, „Нема дома твог брата Стјепана.“ Кад то чуо чобан-баша Ђуро, Он потеже двије пушке мале. Кад пукоше двије Даничкиње, Слегоше се брда у долине; 2 То зачуло тридесет чобана,

У мах они Ђуру долећеше,

Али стоји пред овцама Ђуро,

На танку се Брешу одбочио 4 И он сузе од образа. лије.

Вели њему тридесет чобана:

„Да ти Ђуро, наша поглавицо ! „Што измећеш пушке без невоље 2 „Кад ти није стадо оћерано.“ Онда им је Ђуро говорпо:

сл 50

(5 сл

с> сл