Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

92

„Браћо моја, тридесет чобана. „Да је моје стадо оћерано,

„Ја бих стадо лако намакнуо,

(2

„Већ је мени горе учињено:

„Б'јела ми је кула оборена, 50 „Мила моја снаха заробљена, 5 »Одведена паши под шатора, „Нема дома мог брата Стјепана, „Отишго је Стјепан у тазбину, „У пунице у кршно приморје, „Отишго је, да би не дошао ! „Хајте, браћо, ако Бога знате! „Да ми моју снаху одмолимо, „Одмолимо, ја да откупимо, - Е „Ја да, браћо, на пушке отмемо.“ 90 А чобани, ка' п 6'јеспи вуци, | То сви опи једва дочекаше, Па истекар пушке подасуше, Отидоше к паши на Језера.

А кад пашин шатор угледаше, Онда им је Ђуро говорио:

» Ој дружино, тридесет чобана ! „Попадајте по зеленој трави, „А по земљи Бреше положите, о „ја сам идем паши под шатора, 100 »Да се молим паши код кољена,

„Не бих л мого снаху одмолити, „»Одмолити, јали откупити;

„Ако 1, браћо, вајде ми не буде, „Домста ћу заметнути кавгу; 105 „ А кад пукне моја танка Бреша, „Ви скочите из зелене траве,

ср су

со сл