Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
108
Лунветнеловић
БЕОГРАД
[шка Сејоме ВЕОСВАР
Добра пушка ватру приватила, Не поквари токе на прсима Већ поквари срце у Турчину. Како беже паде по трпези, А то цикну луди Амет-ага, Па потеже од бедрице ћорду, Шћаше Перу осијећи главу, Дочека га Брђанине-Перо
А на своје двије пушке мале, На прси му токе проломио
И на леђи пенџер отворио; Онда скочи Мркоњићу-Перо, Па потеже ножа окована,
У остале ударио Турке, Седам, осам осијече глава,
А остали побјегоше Турци: Од тридесет двадест утјецало, Нити траже коња ни оружја, Нити траже блага, Немањића, Већ да кажу како им је било, Кад су ишли цркви у Дечане Те тражили Немањића благо.
157
Јанко Ланетић и Петар Бошковић
(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)
БОкигу пише Лакетићу Јанко,
Па је посла у Бјелопавлиће, А на име Петру Бошковићу :
»Море чу ли, Петре Бошковићу : „Што ми ћераш сестру Комненију 2
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ту,
130
135
110