Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
109
98
„Што преко ње гледаш на другије '
„Но ако ти није мајка курва, „Ти окупи све Бјелопавлиће, „Ходи шњима на СОливље зелено; „Ја ћу сокупит сву питому Жупу „И Дробњаке све до воде Таре, „Ову крајину од Херцеговине; »Да ми онђе медан под јелимо.“ Кад је Петра књига допанула,
И он виђе што му књига пише, Он окупи све Бјелопавлиће,
Све им, што је и како је, каже: „Затака ме Лакетићу Јанко
„За његову сестру Комненију; „Не ћерам је, е ] од рода злога, „Но шњом немам од срца порода; „Но устан'те, моја браћо драга ! „Да ми Јанку на медан идемо.“ Поведе их на Сливље зелено,
А одонуд Лакетићу-Јанко,
Он доведе сву Херцеговину, Шњом изљеве ниже Озринићах, Па се двије силе примакоше, Изљегоше двије меданџије:
Јанко узе за себе ђевера
А од Жупе војводу Вучура, Петар узе војеводу Рада; Сретоше се четири јунака, Ема Јанко иде пријеварно: Пушку пали војвода Вучуре, Те зађеде Петра Бошковића, Понесе му пуца са доламе;
10
20)
ст 80