Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
110
Кад то виђе војевода Раде,
Он извади сабљу од бедрице, Те пос'јече војводу Вучура. Онада се боја зађенуло,
Убише се прахом и оловом:
Е се бију Сливљем зеленијем, Бјелопавлић плећи обрнуо,
А он бјежи преко Планинице, Угнаше их низ плочу Повијнску Догнаше их и до Дабовићах,
И шеснаест посјекоше главах. Но кад бише до куле бијеле,
А до куле Видића Николе, Искочише два Видановића, Искочише на бијелу кулу,
Кад то виђе Видићу Никола, Од образа пали џефердара,
Те погоди Виданов' Николу, Паде јунак на бијелу кулу,
А прискочи Видићу Никола,
И Никола посјече Николу; Поломи се сва Херцеговина, Бјелопавлић њима кепсао
И пред њиме тридест Повијанах, Загнаше их уз плочу Повијнску, Навалише преко Иланинице
До крај Оливља ниже Озринићах, Тридест и пет посјекоше главах. Бјелопавлић шамлак учинио, Али нема Петра Бошковића. Мало било, ништа не стануло, Али иде Петар Бошковића,
1=
4()
55
60
65