Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
Њега зачу Мартинићка. стража, Пушо Минин су дванаест другах, Мартинић'ма хабер учинио.
Оно зачу сабља попе Раде, Скочи попе из бијеле куле,
И он браћу Мартиниће вика,
За њим скочи четиридест другах,
А да Турску силу дочекају; Потрчаше преко Горевићах Више куле Ђурановић-Сава ; Али иде по дно села војска, Шњом се бију оба Бојанића.“ Мили Боже, чуда големога !
Ка' је Турска сила пресилила, Од градине до поља Бјелиша, Све је Турска сила пресилила, И све доње село опалише:;
Но је мука и невоља љута: Куће пале, из њих носе благо, Робе робље, а. сијеку главе;
И бијеле куле попалише,
До не могу Стојковића кулу,
У кулу је Стојковићу Лако,
Но га Турска сила опколила,
А једно му Туре бесједило,
Ја од Спужа Цолевић-Омере: „Бјеж' из куле, СОтојковићу Лако ! „Бјеж' из куле, да те не горимо.“ Но говори Митар-Стојковићу : „Ха напријед, курвино копиле ! „Ми смо вама сигурали ручак: „Из пушаках врућијех крушаках,
сл сл
60
~
(ој
ср со
сл