Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
ПИ
„Од ножевах црвенога вина; „Сад те доћи Брда и крајине, „Прискочите мало и велико,
„Да се бије боја свеколико.“
Оно рече, танку пушку пали,
Те погоди Спужанин-Осмљна,
И од куле одагони Турке. Обезнани с' Малесија љута,
Те обрну уз ломну Рудину,
Но се кољу ђеца Мартинићи,
А сили се одржат не могу, Мартинићи плећи обрнули, Претекоше сабљу попа Рада, Шњим је јунак Милановић Муто; Јунак попе, и од куће му је,
Од образа пали џефердара,
И од војске одвоји војника, Пос'јече му главу од раменах, Па је Мушу ријеч говорио:
„У њих, Мушо, ако Бога љубиш ! „Ко погине данас од Тураках, „Тај се хоће вјечно споменивал.“ Оба танке пушке напунише,
По тројицу убише пушкама;
А од војске пушке попуцале,
Са земљом их мртве саставише, Узеше им главе и оружје.
Но из војске јунак искочио, Шабан Ђека Грудски војевода, Ћаше Туре роба да уфати,
Но не даду ђеца Мартинићи,
Но брањаху робље од Тураках.
90
100
105
110