Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
– __105 и
Од истока обрну нерука:
Мало било, ништа нестануло, Али дође стотина Црнацах, Пред њима је Пуљев Радоване, Халакнуше, Бога споменуше,
И Турчина брво поломише; Стаде цика танкијех пушаках, Стаде виска младијех момаках, Е су момчад на Турчина гибна И на Турске главе и оружје; Прах сијева, крв се пролијева:; Тек Пиперске пушке запуцале, А Турске су буле закукале: »Куку нама јутрос и до вијек! „Ено Пипер удари Турчину, „Ништа, пуштит“, до камена, не те,“ Бјежи војска преко Мартинићах, А за њоме Брда и крајине, Угнаше их пољу зеленоме.
Но се загна Пуљев Радоване Су његову стотину Црнацах,
А на Пулић ниже Мартинићах На. барјаке бега задримекога; Пушку пали Пуљевићу-Мило, Те погоди бега задримскога, Па прискочи, уграби му главу, Мило главу, Радован оружје, Пет Турскијех посјекоше главах, А ћерају низ Коприву Турке. У то индат од Пипера дође,
А стотина и педесет другах Испријека, не даду лијека,
150
160
165
170
18