Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
116
И танке су пушке попуцале,
Те војводи срце опалише, Узеше му главу и оружје.
Таде пуче пушка од Тураках, Те погоди Марка Миловога, Паде јунак на зелену траву,
Па дозива Рашка Бојанина : »Ну ход", Рашко 0, жалосна ти мајка ! „На муку се гледају јунаци,
» Узми мога камена, шића, ра,
„Па ако те не убију Турци,
»Те би мене ко жив остануо, „Предај му га, Божиј ти аманет !« А што ћу ти веће јаде казалт' 7 Мартиниће Турци опколише,
Ту на једно седам посјекоше,
А ранише двадест и четири. Они бјеже к селу Мартинић' ма, Боја бију, бране рањенике,
Док дођоше к селу Мартинић' ма, Мартинићи куће оставише,
До Ћелошев не хће Милутине, Од образа танку пушку пали,
И од војске обали војника. Ного пуче друга од Тураках, Милутину срце опалила,
Да да ти је, побро, погледати, Како пишти робље Мартинићко ! Бој се бије, крв се пролијева, Крајина се брани од Тураках, Војска куће Мартинићке пали. Турчину би до истока рука,
190
130)