Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
120
108 _
И дофати Бабовић-Јована, Дофати га, по совилену пасу, Лијева је замашита рука: Пос'јече му двије пушке мале; А Јован се добро насрдио, Једном ману, хагу дофатпо, Пос'јече му главу од рамена, Па му узе коња и оружје
И његову булу каданџику; Здраво Јован на дворове пође, Здраво пође, весела му мајка !
40). Чета Спушка
(и8 ЦРНЕ ГОРЕ)
Ина се је чета подигнула А од Спужа града бијелога, Чета, мала, петнаес Тураках,
Пред њима су до два побратима,
Једно ми је Бошковић-СОмаиле, А друго је Каро Реџовића. Када чета Височици дође,
Па погледа село Мартиниће, Али виђе овце Војводића,
Код овацах Стојковића Мато Од малога села Мартинићах,
К њему су се Турци загонили: Стаде Мато подагонит' овце, Но му вика Бошковић-Смаиле: » А не бој се, Стојковићу Мато !
60
65
10
15