Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
122
109
»Да л' нијесмо вјеру уфатили 2“ Но ми Мато ријеч проговара: » 0 Смаиле, родила те курва! »ијепу смо вјеру уфатили, уАл је танка вјера у Турака, „Ка' од вуне конац у везитку.“ А Омаиле танку пушку пали, Те погоди Стојковића Мата, Десну му је ногу саломио,
Па на њега Турци кеисаше; Но је Мато јунак од јунака, Од образа танку пушку пали, Те погоди Бошковић-СОмаила, Мртва га је земља дочекала; Таде скочи Реџовићу-Каро,
Да од Мата посијече главу,
Не да Мато главу без мртвијех, Од појаса пали пушку малу, Реповићу срце опалио,
Па му добру посјекоше главу. Ондолена побјегоше Турци, Мртве носе, а овце ћерају,
да њима се поточ подигнула Од Црнацах и од Мартинићах, Пред њима, је Ђукановић бего, Достигоше на Риманић Турке, Ту с' убише огњем из пушаках, И отеше овце свеколике.
Пуче једна пушка од Пиперах, Те погоди Муја Булинога,
Са земљом га мртва саставила. Кад то-виђе Тодоров Илија
20
25
30)
[1 (225)