Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
123
110
и тиет
Од Црнацах села каменога, Трже ножа, да га посијече, Ного пуче пушка од Тураках, Те Илији срце покосила,
И на томе боја раздвојише.
АЕ
~
Липери и Црнчани (из ПРНЕ ГОРЕ)
Бијела. је вила кликовала,
6 Кошутице високе планине,
Те дозива у Црнце камене
А на име Јовановић-Вела:
„Чујеш, Вело, зло јутро ти било! уал не чујеш, ал се чут не смијеш, „Ка' удари Пипер на Копиље,
» И плијени овце свеколике.“
Ного вилу нико не зачује,
Но ју зачу Муча Раичевић,
Збори вили с пенџера од куле: „Немаш кога кликовати, вило ! „Ево данас до седам годинах, „Ка' смо, вило, у рат с Пиперима, » Од њих су ни браћа погинула
» Око сабље Бошка Јованова; „Ево, вило, дванаес годинах,
„Ка' смо у рат с Бјелопавлићима, » Од њих су ни браћа погинула, »Око млада Боја Макошина,
>“ у село није ни камена,
»Д0 сам свега двадес и пет другах.“
сл
10
20)