Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
- 160
145
и
А у руке везена шишана Полећеше пјешке на ногама, Сви сватови двору остадоше,
А Ђорђија под шатором пође За Јованом братом од матере, Пак Турцима Божју помоћ зваху. „Бог и с вама, из Тополе Ђуро !“ Ал говори Петровићу Ђуро: „Богом брате, Салим-муселиме ! „Пушти мене моју сестру драгу, „Немој њојзи нагрдити лице, „На поклон ти моја остра борда, „И даћу ти мога џевердара,
„ А такога у Србију нема,“
На то Турчин не окреће главу. Опет куми војевода Ђуро:
» 0 Турчине, Салим-муселиме ! „Шушти Јелу, не грди јој лице, » А даћу ти мога џефердара,
„И даћу ти моју оштру ћорду, „И даћу ти добра коња мога,
„ А такога у Србију нема.“
На то Турчин не окреће главу. Ал' му трећом Ђуро говораше: » 0 Турчине, Салим-муселиме ! „Пушти Јелу, не грди јој лице, „Све ти дајем, што ти обећајем, » И даћу ти коња Јованова
» И на коња пуни товар блага, „Све цекина жутога дуката,“ Одговара, Салим-муселиме :
„Прођ' е' од мене из Тополе Ђуро!
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ТУ.
А
Ц(
КС 055