Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
„Благо није ни сребро ни злато,
„Но је благо, што је српу драго;
>» сад Јелу тебе дати не ћу, »Док не сване и не гране сунце, »Доклен Јели не обљубим лице: „Ни тадер је тебе дати нећу, „Но некакву попу Мркоњићу, »Да је води, ал како му драго.“ Ал се Ђуро љуто насрдио, Пак окрену пушку џефердара На Турчина Салим-муселима, Џефердар му ватру прифатио, Не погоди Салим-муселима
Но Османа брата Салимова, Дернуше га двије синџирлије
У повије међу очи двије, Саломи му чело на четверо; Сали-ага вади пушке мале,
Да погуби из Тополе Ђура, Обије му ватру прифалтиле,
Не погоди из Тополе Ђура,
Но Јована брата војводина, Живо му је срце изгорио; Ђуро вади седам самокреса,
У Турски их шатор обратио,
И живу му ватру прифатише: Ту је седам ага погубио,
Пак је Ђуро сабљу извадио, На Салима загон учинио,
Ал' је Салим коња уграбио, Пак узјаха на коња лабуда, Тер побјеже пољем низ Тополу,
255
260
~> с> сл
> С] (==
280