Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
147
Ђорђија се на муку видио,
Ал ево ти војводине Јеле: Османова уграбила вранца,
До Ђорђије тер га провођаше. Ал' да видиш Петровића Ђура! Кад појаха Османова вранца, За Салимом у поћеру пође, Тер га ћера низ Тополу равну (: голом сабљом у десници руци. Колико се Салим препануо! Брже бјежи војводиној кули, Еда би га скапулала кула
И у кулу кићени сватови.,
Да би њему живот опростио, Пак је б'јелу кулу уграбио,
А под кулом коња оставио, Тер утече у бијелу кулу,
Он утече међу сватовима;
У то дође војевода Ђуро,
Пак пред кулом оставио вранца, Брзо трчи у бијелу кулу
(С голом сабљом у десницу руку; Ал кад дође на врата од куле, Ту је свога находио баба,
Ђе од куле затворио врата,
Да сачува Салим-муселима.
Но Ђорђија тако говораше: „Петре бабо, отвори ми врата ! „Да погубим душманина. мога,“ Ал га стари Петар закумио: „Сине Ђуро, ако Бога знадеш! „Не изгуби Салим-муселима,
(25) со сл
290)
295
300
305
310
315