Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
со ~
167
Притеже му четири колана,
А и пету ибришим-тканицу, Узду врже, на ђогата сједе, Око њега педесет момака.
Три војводе заједно пођоше, Три војводе као трпи сокола,
А за њима до двјеста Србина, На атима и под миздрацима, Коно сродно јато голубова; Боже мили, да лијепе ките!
С Метковића села полећеше, Џак Богатић село прелећеше,
У Клијење село долећеше,
А. кад бише у село Клијење, Чупић Стојан. гледну испод руке, Ал' му Совљак огњем горијаше, А по њему Турци алакају.
Онда Чупић 'вако проговори: „Браћо моја, Вуица п Јанко! „И ви браћо, дв је стотине Срба! »Оћете ли, да се послушамо: уда ми добре коње одјашемо, »Па да с коња збацимо теркије,
уда ми добрим коњма облакшамо:
Да колане коњма притегнемо ;
»Брво ћемо с' удари с Турцима:
»4 немојте жалити теркија,
уја сам чуо од старијех људи: »Онђе нема нигда старјешине, »Старјешине, ни да суди“ може, „Који није кадар платит' вина,
» У механи за потребна друга;
150
160
165
170
175