Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
483
1066
ЕЦ Ц
»Ил' ви пошли ил не пошли, браћо, уЈа ћу један уларит' на Турке, „Под срамотом овом остал' не ћу, »Мрет ми данас или мрети сјутра, „Волим прије о мање гријоте,« Кад погледа, војвода. Вујица, _) Та ђе Чупић гровне сузе лије, Вуици се врло ражалило,
Па он скочи на ноге лагане,
И Чупићу овако говори: »Побратиме, Чупићу Отојане!
» Нека, знадеш, ја те издал' не ћу »Са мојијех сто педесет друга; „Ко те изд'о, издало га, љето ! „Бијело му жито не родило ! „Стара њега, мајка не виђела ! »Њим се мила сестра не заклела !« Пак Вуица викну на дружину:
»А на ноге, моји соколови!
»Брзо своје коње опремајте,“ Вујо оде до коња алата, Притеже му четири колана,
А. пи пету пбришим-тканицу,
Узду врже, сједе на алата,
Око њега сто педесет друга:
Ту се Вујо и Стојан васташе. Срамота, се Јанку учинила,
Да он јунак од аруштва остане, Да остане п да их издаде,
Веће и он на ноге устаде,
И долеће до коња ђогата,
До ђогата, гриве окнивене,
(15
120
125
130
135
140)
145