Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
186
169
уље
„Колико је дуго и широко, „Кад се Турци с плијеном помоле, „Све ће поље собом закрилити, „Ви се, браћо, препанут немојте; „Ја сам чуо од старијех људи: „Нема смрти без суђена дана,
„Ни јунака без првога брата; „Нека знате, ја ћу бити први; „Већ овако да се послушамо: „Око главе саруке завијте,
„4 по Турски сабље припашите, „И по Турски коње разиграјте, „Да се Турци далек' не осјете,
„Нас је мало, а млого Турака;
„Па ајдемо право међу Турке,
„Ко нас гође види од Турака, „Свак ће мислит, њима индат иде; „А када се с Турцим измјешамо „Да сви, браћо, Бога поменемо, „А по једну пушку избацимо, „Више пушак' немојте бацати, „Већ тргните сабље од појаса, „Да кроз Турке јуриш учинимо, „Пак да Турке одмах _рас јечемо, „Расјечемо Турке на буљуке, „Нека не зна један за другога; „Тако ћемо Турке забунити. „Јоште, браћо, да вам ријеч кажем: „Извадите дрвене чутуре,
„ Напијте се Поцерске ракије, „Зарад' срца и зарад слободе.“ Кад то чуло двје стотина Срба,
210
215
220)
225
290
240)