Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
187
170
Сао ПЦ
Сви по Турски главе замоташе, А по Турски сабље припасаше, Пак тргоше дрвене чутуре,
И стадоше све Ава и два пити; Чупић трже дрвену чутуру,
Па он пије са два побратима. По једном се пићем обредише, А по другу пити започеше,
Ал' се Турци пољем помолише. | Колика, је сила у Турака! Све су поље собом закрилили, Они гоне плијен од Совљака: Седам хиљад; бијелих оваца, Пет хиљада, црвенијех коза, Три хиљаде крава музовнијех, Шест стотина Мачванских волова; Стоји блека, овац' за јањцима, Стоји мека, јањац) за овцама, Века стоји коза за јарићи,
А јарића, дрека за козама: Стоји рика крава за теладма,
А телади мека за кравама; Бука стоји Мачванских волова, Не познају својијех чобана, Види стока ђе ће путовати, Паке жали свога завичаја ;
А за њима Турци алакају.
Виче Турчин један до другога: „Лакше, Мујо, не умори марве,“ у Хоћу, Усо, а да како не ћу; »Далеко је Дрини путовати, »Бојати се Чупића Стојана,“
~ сл
250)