Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

221

211

„Који Шапцем комендира градом, „А на Луку Турске мајке туже, „Млого их је стари уцв'јелио ; „А друго је Српска поглавица, „Цинцар Јанко од Орида града, „Који кавге по свијету тражи, „Ђе је кавга, да се онђе нађе; „ А треће је Српска поглавица, „Ив Ноћаја Чупићу Стојане, „Који није пријатељ Турцима; „Четврто је Српска поглавица, „Ив Поцерја Поцерац Милошу, „У кога је сабља Кулинова, „Турцима је паше на срамоту, „Бога туче, сабљом Турке сјече, „Не стиди се цара ни везира: „Оди мудро, не погини лудо, „Сачувај се од душманске руке „А од Срба Турског душманина; „јер ти јеси Бијељини глава,

„А нијеси самој Бијељини,

„Већ си глава над по Босне славне.“ Ал' бесједи Оругџијћу Мехо:

„Не будали, пашо Али-пашо ! „Ево има три године дана,

» Од како је Кулин погинуо

»У Мишару пољу широкоме, „Сабља му се јесте огласила

» У некаква Поцерца Милоша,

» И ја одим и чету проводим, „Кудгођ идем, за Милоша питам; „Волио 6' се с њиме удесити.

14%

со сл 50.