Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

228

212

„Нег' царево благо задобити: „Да покајем Кулин-капетана, „Да повратим сабљу Кулинову; уАко буде Милош препго Дрину, „Милоша ћу ни мејдан зазвати, » С њиме ћу се данас огледати, „Макар своју изгубио главу.“ Истом они у ријечи били, Српске страже припазише Турке, Отрчаше у логор, казаше

Под шаторе Лазаревић-Луки;

А кад чуо Лазаревић Луко, Хитро скочи у шатору своме, Пак припаса свијетло оружје; Уста Луко, пође по логору, Стаде дизат пјешце и коњике; Пјешацима 'вако говораше :

„Србљи пјешци! браћо моја драга!

„Притежите за ноге опанке, „Гарабиље пушке потпрашујте, „Па у равно поље излазпте: „Силни Турци у поље дођоше, „Ваља, браћо, дочекати Турке „На шарене пушке гарабиље.“ Кад пјешаци Луку саслушаше, Сви притежу за ноге опанке, Гарабиље пушке потпрашују, На алаје у поље излазе: Шарке пушке по средини носе,“ А на Турке попријеко гледе Као вуци на б'јеле јагањце. Коњицима Луко говораше:

то