Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

256

238

зао

„Јењичари, моја ђецо драга!

„ Ен" утече градска поглавица,

» Од Лознице Богићевић Анто, „Јал' утече, јал по индат оде: „Сад јуришом хајте на Лозницу, „Готова, је бијела Лозница.“

А кад, болан, Турци алакнуше И Лозницу града опасаше ! Туку града са четири стране; С једне стране топовима, туку,

"С друге стране бојним лубардама,

(С треће стране лагум поткопаше А с четврте јуриш без престанка, Трчи Милош по Лозници граду, Око себе Србадију рабри:-

„Не бојте се, Орбљи, браћо драга!

„Пушке пун'те, а туците Турке, „Сад ће нама лијеп индат стићи, „Виђећете јада од Турака.“ Какав огањ гори на Лозници,

__Црвен пламен до неба свезали;

Дође Анто Српскоме логору, Опази га Лазаревић Луко,

Пред Анту је Луко потрчао,

Са' Антом се у образ пољуби, Немају се кад за здравље питат, Веће рече Лазаревић Луко:

„Како ј, брате Анто, у Лозници #“ Анто проли сузе низ образе, Антонија нема шта казиват': „Видиш, Луко, како ј у Лозници! „Сад су Турци ушли у Лозницу,“

530

535

54()

545

550

555