Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

251

258

289

ПНЕ

„Па се сада кољу по Лозници,

„Већ потец'те, ако Бога знате !<

Онда Луко викну поглавице:

„А. Србињи! свак на своју страну.“

Па коњици коње посједоше,

А пјешаци пушке загрлише,

Па Лозници граду потекоше, Најнапријед Срдане Илија,

И пред њиме Пурко барјактару, Он пјешице свилен барјак носи, Барјак носи, војсци калаузи,

А. Илија за њим на ђогату. Најпре Турци виђеше Илију

И пред њиме Пурка барјактара, Џа се Турци тада препадоше, Кад Илију за собом виђеше, Па се Турци натраг окренуше, Не би л како узбили Илију, На Илију огањ оборише;

Ал' Илија Уа ровнуи не шће, Већ подвикну ко да пије вино, Па на Турке јуриш“ учинио;

(Са сви страна СОрбљи ударише, Једнолико сложно удартшнше,

И на Турке огањ оборише, Кано грозна киша из облака, Тако с' прову пушка од Србаља. Кад то виђе Поцерац Милошу, Он на граду отворио врата,

Па из града јуриш учинио,

Са свих страна забунише Турке. Боже мили и Богородице !

560

565

570

575

585.