Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
~а
Он покупи петнаест хиљада, Па истури војску у Врачара. Њега гледа Сулеман везпре Баш са куле,-ђе му сати стоје, Мало му се учинило војске, Џа дозива сина Амет-агу: „Амет-ага, да мој мио сине! „Куш јаију царева пјешака
БИ атлију пашине кавазе,
Па ти иди паши у индата;
„Маого ћете робље придобити.“ Амет-ага оца послушао,
Сву је војску био покупио,
И он оде с пашом у нахију,
И падоше на прве конаке
По Врбици и по Трешњевици. С миром Турци иду уз нахију: Ником“ се' Ником с-не да зулум учинити. Кад дођоше у Таково Турци, Ту је пашу књига сусретнула Од онога бега Асан-Гоља:“
» ћаја-палпо, сунце огријано ! »Пушти, пашо, у нахију војску, „Похарајте, огњем попалите; „На мене су власи насилили,
» И воду су мене узаптили,
„Ево данас три неђеље дана.“ Каде паши така књига дође, Пушћа паша своју млогу војску,
=) Из Чачка.
не да у село евратитт,
т0
15
90
95
90
95