Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
' 258
990
гине
Похараше, огњем попалише
До Мораве и око Мораве, Млого пусто робље придобише; И ту Турци на конак падоше У малено село Коњевиће, Заноћише а не освануше,
До у Чачку освануше Турци, Туна Турци логор учинише.
А кад виђе господар Јоване, Он истури војску на Љубића, На Љубићу шанце начинише —
Враг нанесе пашу Ћаја-пашу На јунака Книћанина Васа. Кад је Васо пашу угледао,
Он је својој пушци бесједио: „Пушко моја, не остала, пуста ! уПемој мене данас преварити ! »„Досле сам те сребром окивао, » Одселе ћу жеженијем златом „Код мојега славна господара.“ Пушци рече, а оку примаче, Пуче пушка, свијетла му рука! На лоше га мјесто погодио, Ђе спучава токе на прсима, Не уквари тока на јунаку,
Но уквари срце у јунаку; Паде Турчин у воду Мораву —
100
110
120