Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
373
Ту се они мало одморише,
И џебану војсци разд јелише. Стало врјеме за неђељу данах, Када осмо јутро освануло,
Ал изиде делибаша Ибро
На Јаворје високу планину,
· И извуче од боја топове,
Пушта силну на Морачу војску А пред војском Омер-барјактара И силнога Мусу Ратована.
Кад Брђани војску угледаше, Многа бјеше сила у Тураках, Силне војске двадесет хиљадах, А Брђана хиљаду и двјеста, Па пред Турке изићи не смију, Но по гори раздјелише војску, Низ Морачу ударише Турци, Сву Морачу огњем изгорјеше До на Ратњу воду камениту
И до двора Мијата сердара,
Не да сердар изгорјети куле, Собом има тридесет момаках,
Дочека, их огњем из пушаках ;
Тад' скочише два добра јунака, Од Мораче Мина војевода,
Од ускоках Петар Кршикала,Повикаше грлом бијелијем: „Сад, Брђани, соколови сиви! „Сад је врјеме, да им ударимо.“ Тад искочи један јунак добар Из дружине из горе зелене,
По имену Бајо Кнежевићу.
185
190.
195
200
210