Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
37
944
И дозивље Омер-барјактара : „Стан, Турчине, куд си похитао #“ Па од ока пали џевердара,
_ „Те погоди Омер-барјактара,
Турчин паде, барјак му остаде, У Тураках сва јакост нестаде, Тад Брђани на Турке удрише, И живијем огњем навалише,
О једне стране Мина војевода, (С друге стране Јакша Гачанине, Који знаде све Турске крајине Јер је много одсјекао главах; (С треће стране Мркоје сердару А с четврте Вуксан војевода, С пете стране Ратко харамбаша. Кад Брђане Турци угледаше, Плећи даше, а бјежати сташе, Ал Брђани бјежати не дају, Но пламене ноже повадите,
И у Турке јуриш учинише. Боже мили чуда великога !
Ту се просу крвца од јунаках Како бурна киша из облака. Из планине гледа делибаша, Пали Ибро убојне топове,
Да препадне Брдске соколове,
Ал се они више раздражише. И на Турке боље ударише:
Кад то виђе делибаша Ибро, Плећи даде, а бјежати стаде, Ту Турцима мало Бог поможе, Јер их брзо тамна ноћца стиже.
215
220
225
230
285
245