Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

214

490

Од Заљути Пера и Радула,

И Манојла сина Вукотина. Свега кмета двадест и шестина. На једно се мјесто састадоше, Пак одоше преко горе Чарне Док дођоше на ријеку Црну, Ту ми сташе три бијела дана, Те ми мире браћу Сел'мовиће, Али Турци не ће да се мире Кад с' досади Перовић Радулу, Он се скочи од земље на ноге, Овако је Радул бесједио: „Мирите се, двије пасје главе! ујер, тако ми Бога истинога, „Ако ли се помирит не ћете, » Учинићу, што сам намислио.“ Но се Туре једно препаднуло, Са пенџера од бијеле куле Опалило сјајна џефердара,

Те погоди Перовић Радула Посред паса, укиде га с гласа;

Једном викну : „Леле њему, мајко !“ Другом викну: „Освети, Манојло !“

То изрече, и душу испусти. Манојло га осветити шћаше, Но не даше земаљски кметови:

»Сједи с миром, Вукотић-Манојло !

„Пемој данас заметати кавге, „Још ће бити дана од мегдана.“

Пак е' отоле натраг повратише,

Ал Радула Перо не оставља, Но га носи преко горе Чарне,

30

35

4()

(55 сл