Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

38

„Ни у граду, нити у наије,

„Да погуби Синан-кесеџију; 70 „Теке што је Вуковић Анђелко

„ Из Оргова, села маленога;

„Гледајући Вуковић-Анђелка,

„Чини ми се.може га згубити;

„Но ти зови Вуковић-Анђелка, 75 „Обрекни му, шта си обрицао,

„Обрекни му, и опет га моли,

„Нек свем срцем СОпнана потражи.“

Кад то чуо паша Амет-паша,

Брже праћа две добре делије 90 Ораову селу маленоме

На дворове Вуковић-Анђелка.

Кад су били у његове дворе,

Анђелко се у двору не деси

Отипго је горе у планину, - 85 У планину на Костово равно

Да сон гледа стада и чобане,

То с' у јесен беше догодило,

Баш у јесен о Крстову дану,

Кад с' промешта стадо и торови, - 90 Те Анђелко стадо премешташе

Из планине доле у равнину.

Ал' одоше две добре делије

Од дворова на Костово равно

К торовима Вуковић-Анђелка. 95. Кад су били на Костово равно,

Ђогата му један слуга вода;

- Када ђогат угледа делије,

_ Ногом бије, а ушима стриже, На нос фрче, држати се не да, [00