Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

339 Кад сагледа Вуковић-Анђелка На ђогату коњу аловитом, 230 С обрвама калпак саставио, Вију му се брке на рамена, Баш к'о да су крила од гаврана. "') А Синана лоше загледао, Баш јунака очима пресече, 935 Како муња тамнину у вечер; Лоше је се Синан препаднуо, Па Анђелку брже говорио: „Ето тебе Павла Папуџијћа; „ Теке немој да задеваш кавгу, „јер сам чуо-од старије људи: „Ни за кога није добра кавга.“ Ал' говори Вуковић Анђелко: „Бре курвићу, Синан-кесеџија ! „Ти си до сад кавге каил био, | а „И неси се кавге уклањао,

15 [=>]

„А“ што ви се сада уплалпио,

„Те ти кавгу рад заденут неси7

„И да неси заробио Павла,

„Ја се кавге не би остануо 95)

„А камо ли што ви г' заробио ! ко- „Мене ] паша за тебе пратио,

„Да те водим њему на дивана,

„Ил од тебе да однесем главу;

„Сад ако се, курво, тенеш везат,

„Да те терам граду Вучитрну,

„А ти немој да задеваш кавгу;

сл ст

19 Ванста Анђелко има лепе и велике црне бркове, ако н нису баш колико крила од гаврана.