Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

5

„Те је таки мука допанулаФ< „Јесте баба Богу сагрешила : – „Кад је била на ономе свету, „Та је баба већимашна била, 190 »Од свог срца немала порода, – „Имала је вуне пи кудеље, „Сиротиња њојзи долазила, „Трудила се, за Бога искала, „Она није тела поделити, 195 „Већ изнела једну кору леба, „Кору леба од петнаест. дана, „Те је њима била поделила, „Па не дели својом десном руком, „Веће дели својом левом руком: 130 »Што је Фајда, што је поделила, уКад је била срцем зажалила 0“ [Упор. ПЗ бр. 4.

Од ове песме има још један краћи варијанат:

Крајем иде „једина“ госпођа (у напомени писац ставио: уваљда Богородица«“) и моли се Богу п младој недељи да нађе кључе од упаклова и Божји рајева“ да види шта раде душе. Кад је нашла кључе и отворила уна паклима“ врата, све су душе стајале на миру, само пишти

Мара удовица. Она је пита шта је сагрешила те тако пишти, а Мара јој каже:

Трипут сам се млада удавала,

На троје сам пасторчиће била. Једно вели: „ој леле, мајко !

ујао мајко, дај ми леба бела.“

Ја му не дам она бела леба,

Већ ја узе оне земље црне:

„Нај ти земље, земља те покрила !“