Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Да јој више повратишта нема У Призрена града бијелога. Онда соко поче бесједити : „Ји ако ћеш мене послушати, „Соко тебе оће сјетовати.

» Од јевера ти истоку пођи,

„Док изађеш крају од планине,

„Оћеш виђет Орлујевца града,

„Добро гледај и виђи, ђевојко, ,

„Штоно има у вр Орлујевца, „Многе куле јесу покривене, „Покривене тенећетом жутим, уједна има понајвиша кула, „Понајвиша понајљешша кула, „Покривена 'тенећетом жутим, „На кули је од злата јабука, „На јабуци соколова крила,

„Па се крило на чекрк окреће,

„Показује који вјетар дува, „Кад огрије од истока сунце, „Па јабука одговара сунцу, „А тенећка сјајноме мјесецу, „Иди право под бијелу кулу, „Оно кула суђеника твога. „Када кули пребијелој дођеш, „Ту код куће ниђе нико нема, „Само једна остарела бака, „То је бака Јованова мајка, »О ђевојко, твога суђеника; „Она јесте срца милостива, „Добро ће те стара дочекати,

„Питаће те што си и од куд си,

185

190

~> со ст