Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

ОД „То језеро никад није само, „Чувају га соколови сиви.“ А да видиш ћери Стеванове, Она тури у џепове руку, Па извади стотину дуката, Па их даје Виду побратиму : „На ти, Виде, Богом побратиме,

„Нека знадеш да сестру пмадеш.“

Одатле се подиже ђевојка, Док изађе на врх од Јастреба, Ђено јесу многе раскрснице, Па окрену с десна на лијево. Она дође и језеро нађе.

Код језера зелена је јела,

На јелику сив зелен соколе, Соко држи стреле и тетиве, По језеру б'јели лабудови.

Кад ђевојку виђоше лабуди,

И они се били преџанули,

А соко јој са јелике виче: »Бјеж отале, пребијела вило, „Не плаши ми б'јеле лабудове, ујер тако ми моје вјере тврде, „Ако запнем стрелу и тетиву, »Оћу тебе устрелити, вило.“

А ђевојка бесједи соколу:

„Не удри ме стрелом ни тетивом,

„Но ми кажи суђеника мога; „ја нијесам пребијела вила, „Но жалосна ћерка Стеванова, „По имену Милица ђевојка.“ | _Све му каже што је п како је,

150

155

160

170

175

180