Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

= Њ Па је њојзи тијо бесједио: » ајде, кадо, да се прекрстимо.“ Одведе је у бијелу цркву, 330 Крстише је и знаменоваше, Лијепо јој име нађенуо, Л'јепо име дилбер Анђелија, Па је Мићо за се привјенчао, Те је љуби, кад је њему драго. 335

Од ове песме има још један готово истоветан, само много краћи, варијанат. Краћи је разговор између оца и сина. Нема описа спреме Милованове, нити опроштаја с оцем и мајком; само са сестром која му даје златну јабуку, да на њу премами кадуну. Нема описа кадуне, и краћи је међу њима разговор. Милован излази одмах на мегдан, а сестра му је пред полазак казала, ако му се сабља сломи да дотрчи до бедема, она ће му другу пустити гајтаном. Тако и буде. Обе сабље поломе п умало га Чекмен не ухвати, али га дорин донесе до бедема, те дохвати сабљу и погуби га. (124 стиха).

8. Сестрић Стојан и сека Чекмен-Асан-аге.

Вано пије Милутине краљу

У Банскоме близу воде Таре, Служи му га сестрићу Стојане Златном чашом и десницом руком. Бесједи му Милутине краљу: „Расти брже, сестрићу Стојане, »Оће тебе оженити краљу

»Од три вјере којом теби драго:

сл

Ал" Латинком лица бијелога 2: 2