Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

о [

22

5)

Преко њега копље полећело.

Јунак бјеше луди Миловане,

Више себе копље уфатио,

Па га пребип на двоје на троје.

Кад то виђе Чекме Асан ага,

Плећи даде, а бјежати стаде.

За њим Мићо натури дорина.

Одма доро пристиже путаља,

Бојно копље Мићо положио

Баш дорину између ушију,

Гледа Туре у плећи јуначке.

Ђе гледао, онђе погодио,

Из бојна га седла изгонио,

Прпибоде га у зелену траву.

Турчин паде, Милован допаде,

Те Турчину посијече главу,

Па путаља за дорина веже,

А с Турчина ћеисију скида,

На путаља ћеисију веже,

У терћије Чекменову главу,

Па отиде у бијела града.

Како дође у бијела града,

На град тури Чекменову главу, а дозива свога мила бабу:

„Чујеш ли ме, да мој мио бабо,

„Не бој ми се Чекме-Асан-аге,

„Чекмен нам је добар пријатељу,

„Тебе, бабо, послао путаља,

„Мене, бабо, поклонио љубу,

„А он чува нашега Будима.“

Па отиде на бијелу кулу,

Те опреми бјелогрлу каду,

300

305

310

315

390