Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

лит

На чатрњи тридест ђевојака,

Платно б'јеле на воду чатрњу.

Њима Стојан божју помоћ виче, Ђевојке му помоћ прифатиле: | 4 уда си здраво, незнана делијо !“

А бесједи сестрићу Стојане:

» 0 Бога ви, тридест ђевојака,

ује ли туна Шађруна ђевојка,

„Мила сестра Чекмен-Асан-аге, 5() »Оно ми је Богом побратиме,

сл

»Па ја итам, за здравље му питам, „Рад сам виђет' мила побратима.“ Ту Стојану добра срећа била, Шаруна се близу придесила,

сх (мај

И Стојану близу примакнула,

Па му тијо ријеч бесједила:

уја сам сестра Чекмен-Асан-аге,“

Кад је Стојан згледа са путаља,

У јунаку срце запграло, 60 На прсима токе позвектале, Па Стојане Шарип бесједио: »0 Шаруно, мила сестро моја,

»Довати ми воде у маштраву,

ујер сам јунак трудан п уморан, 65 » А путаљ ми одвише помаман,

„Па не могу одјати путаља,

„Кад одјашем, не могу узјати.“

А Ђевојка послуша Стојана,

Завати му воде у маштраву, т0 Пружи руку и маштраву златну.

А да видиш сестрића Стојана,

Неће Стојан воде ни маштраве,