Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

аза со „Сад ће тебе погубити главу, „А и мене добро бити неће.“ А кад зачу сестрићу Стојане, Скочи Стојан на ноге лагане, И посједе косната путаља, Па одиста побјегнути ћаше, Ал' му жао Шаруне ђевојке, Па укрути себе и дорина. Стиже Чекмен на коњу зекану, Па му ружну ријеч проговара: „ Стан', Стојане, курвино копиле, »да си мене јуче побјегао, „Данас би те Чекмен сустигао.“ А Стојан му не кте ни бјежати. Ту јунаци коње натјераше, Ама бритке сабље повадише, Наглијем се сабљам' ударише, Стоји писка наглије сабаља. Ту Стојану добра срећа била, Имађаше сабљу демискију Свога даје Милутина краља, Она море посјећи јунака Под оклопом и под панцијером, Чевменову сабљу саломио До балчака и до десне руке. Кад то виђе Чекмен Асан ага, Плећа даде, а бјежати стаде. Ками мајци да би побјегао, Сустиже га Стојан на путаљу, Па му сабљом одсијече главу, А узе му рухо и оружје, И зекана коња од мејдана.

110

Еш (15) сл