Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

95

„ И зачуће све тридест сердара, „И зачуће девет Витковића, „Те долећет' па земље њемачке, „Па ће зачут беглук Намидија, „Гоншће те, оставит' те неће, „И ја исти гонићу те, Усо.< Накић Усо тому каил био,

Па отиде у турску Крајину,

Те окупи тридест Крајичника, Све по пушци и крвавој руци, Ето ти га с четом у Котаре, Околтше Витковића кулу.

Ту Накићу срећа прпскочила, Мушке главе дома не бијаше, Те бијелу поробише кулу, Заробише младу Симеуну, Заробише па је одведоше,

И пз куле силновито благо. Ал' Накићу прискочи несрећа, Неко му се од дружине нађе, Те бијелу кулу запалио, Запуцаше на кули топови. Обазре се Накић Усејине,

И кад виђе ђено гори кула, Куне јунак, и резили друштво: „Колико сам вама говорио

»Да у кули огањ не турате, „Сад ће чути котарски сердари, „И зачуће седам Витковића. „Да имамо соколова крила, „Куртарисат' неће пиличника.“ То изрече, пољем потекоше,

125

130

135

110

145

150