Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

101

„Истом бијах платно поквасила, „А удари Петар Ришњанине „На његову вилену ђогату, „Вав у срми и у злату суву; „Па чујеш ли, мила моја мајко ! „Кад ја виђех коња и јунака, „Пуч' у мени моје срце живо, „Чини ми се прибољети нећу.“ Кад то чула млада пашиница, Одмах праву довикује слугу: „Боље хајде, моја вјерна слуго, „Па увмпде коња најбољега,

„А ја хоћу књиту накитити,

„Ђегођ стигнеш Петра Риштњанина,

„Нек се врати Скадру бијеломе, „Јер га паша зове Бушатлија,“ Док је она књигу накитила, Слуга спреми широка ђогата,

И он Петра стиже Ришњанина, И ситну му књигу извадио. Када виђе Петре Ришњанину, Кад он виђе што му књига каже, Да се врати Скадру бијеломе, Ни мало му мило не бијаше.

И он мисли на коњу ђогату : Алп бих се натраг повратио, Ал' се натраг повратио не бих 2 Све мислио, на једно смислио, Па широка поврати ђогата

Па он оде Скадру на Бојану До сараја паше Бушатлије. Пашине га слуге дочекаше,

55

60

65

то

15

80