Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Па он често узмахује главом, Господара све у прси гађа, Преко њега б'јелу пјену баца, Б'јелу пјену пи пола крваву, Она пада коњу по сапима. Који јунак из далека гледа, Рекао би да су голубови, Играју се коњу по сапима. Туркиња га угледа ђевојка, Па овако она бесјеђаше: „Мили Боже, да чудна јунака! „Блато мајци која га имаде, »„ А ђевојци којој буде суђен. „ПШуч' у мене моје срце живо. „А тако ми моје вјере тврде! »Да ми море у срећу панути „Вољела би нег' царево благо !“ Па завика четири робиње: »Извадите моје пусто платно, „Понесите двору бијеломе.“ Онда пошле четири робиње, Те јој скуте носе пи рукаве. Када дође Скадру бијеломе, Па изиђе на бијелу кулу, Паде цура по меку душеку

И златноме брусали јастуку. Онда јој је долазила мајка, Па Ајкуни бесједи дјевојци:

» О Ајкуна, моја шћери драга!

„Јеси л', душо, платно бијелила #“

Вели њојзи Ајкуна ђевојка: „Прођи ме се, моја мила мајко!

4()

[а (522