Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

пе А Кариман бесједи Алији: „Још ти не знаш Сењане јунаке, „То нијесу од Сења Сењани, „Него мрки од горице вуци.“ А то Комнен и слуша и гледа, Па зарати пушку џевердара, И погоди од Бишћа Алију, Кров Алију Кариман-ћехају, Кров ћехају будалину Тала, А кров Тала опу на каћуна, А кров оџу Дрнду на путаљу, У Дрнди се куршум уставио. Тад остале пушке запуцаше, Нека бије, а нека рањава, Тек ни једна не пуца залуду. Кад Сењани пушке изметоше, За голо се гвожђе уфатише, У сватове јуриш учинише. Мили Боже, на свему ти хвала! Паде тама од неба до земље, Ту брат брата познат не могаше, А камо ли Турчин каурина. Бога моли Иван капетане: „Дај ми, Боже, вијар са планине, „Те оћерај маглу по Кунари, „Да ја виђу ко је задобио.“ Бог му даде вјетар од облака, Па му разби маглу по Кунари. Виђе Иван ко је задобио: Од Турака жива ока нема Ни да каже каконо је било,

Леш до леша, Турчин до Турчина.

130

140