Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

11

Нешто му се даде погледати Низ Кунару високу планину, Ал' угледа Мујова ђогина,

На ђогату љепота ђевојка, Бјежи ђогат у турску Удбину, А гони га Комнен барјактару. Виче Комнен Латинку ђевојку: » 0] Бога ти, Латинка ђевојко, „Ал' не можеш уставит' ђогата, „Или ти је мило у Удбинуг“

А ђевојка бесједи Комнену: „Није мени мило у Удбину, »Но не могу уставит' ђогата,“ Онда Комнен пушку напунио, Па га пушком џевердаром гађа, Прес'јече му четири колана, Паде ђогат у зелену траву,

"И притиште Латинку ђевојку. Док дотрча Комнен барјактару, Па извади љепоту ђевојку,

У та доба Иван капетану,

Па га десном загрлио руком: » О Комнене, сењски барјактару, „Ји освјетла образ Сењанима, „Твоје име погинути неће „Док је сунца и овије људи.“ Па искупи од Сења Сењане. Задобише руо и оружје,

А сувише љепоту ђевојку,

Па одоше Сењу бијеломе, • Певајући и пушке мећући.

[|Упор.

160

[65

170

175

180

[85

ше, 971