Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
112 Од ове песме имају још два варијанта. Први: Почетак као у предњој. Хоће да иде и сестрић Ивов у Кунару, а Иво му вели,
Куј ти хоћеш, дијете Јоване"
(0 сестрићу, сједи на дворове, Ако ће ти ујак погинути,
На поклон ти све његово благо.
А Јован њему:
(0 ујаче. ниједни јуначе.
Што ми благо и дворове кажеш, Не би тип се у њих уставио
И да ми даш благо Јанковића, Што ја ујну оком виђет нећу.
Иду. и западају у метериз, а Иво на сред друма. Иво убија Ковачина Раму, а кроза њ Елечковић-Муја, и Танковић Османа и Махмут-бега луда и старога Емин-агу,
Јоште зрно пробијат хоћаше Но је пашче кости укрутило, Те с' у старе кости уставило.
Ударе и други, и од Турака само утече Лијевљанин Мујо са девојком. То је видио само Јован. и терао га док му нису „ноге окрачале“. па повиче Турчину да стане, и да му изиђе на мегдан. Он не би, али га укори девојка, те стане, скине и веже за јелу девојку, и сударе се. Тешко обрани Јована, а он њега нигде, јер имађаше панцијер. Девојка му повиче да положи сабљу по трави, не би ли му ноге укинуо. Тако и учини, и посече му главу. Девојка му завије ране, метне га преда се на коња, пи пођу уз планину. Срету Ивана који га кука, па се врате у Сење
п извидају Јована. [162 стиха). Други: Хрњавина Мујо пише Ивану капетану да ће у прву недељу доћи на сватовима по Анђушу. Овај му одговара