Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Ах мој сине, дијете Антуне,

„Ова ме је књига допанула

„Од бијела Бишћа на Крајину,

» Од Турчина од Бишћа Ал-аге, »У књизи ме Турчин поздравио, »И овако у њој говорио: „»Побратиме, сењски капетане, „»Стари су нам побратими били, „И ми ћемо, Иво, ако Бог да,

„ „Па сам чуо, драги побратиме, „уда си танку начинио кулу,

»» А око ње камену авлију,

„»Да Бог да ти сретна била грађа! „ ујопг сам чуо, побратиме Иво, »»Да си танку пуру испросио

» »У Будиму граду бијеломе

„» да Антуна за твојега сина, „»Да Бог да ти сретна била, побро! „ „Но ме, побро, зови у сватове, „» И да ми даш јагазли гаврана, »» Да га јашем до Будима града, »»И док с' опет од Будима вратим, »»Да оставим зека на почину, „»Неће ли ми добити кочију.“

То изрече на ноге скочио, Побратиму књигу отписује: „Побратиме, од Бишћа Ал-ага: „Ове ј истина што ти људи кажу, „ја сам танку начинио кулу,

„И око ње камену авлију,

„И да јесам снаху испроспо

»У Будиму граду бијеломе,

160

165

170

180