Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
121
„Зло ти јутро, од Бишћа Ал-ага, „Ти да продаш Бишћа бијелога, „Не би дао сватовима ручак, „Колико си свата сакупио.“ Али збори од Бишћа Ал-ага: „Бога миш га ни давати нећу, „Водићу их Сењу зенђиломе, „Да им дава сењски капетане, „Да им дава ручак и вечеру.“ То пзрече на ноге скочио,
У сватове пустише телара, Чауш викну, куцну данбурана: „ хвурај се, сила и сватови !“ Отидоше Сењу бијеломе,
Нада им се сењски капетане, Нада им се, ал мнозини не, не. Чест' пзлави на провор од куле, И довађа срчали дурбина, Наслонп га на прозор од куле, Намјести му дванаест очника, Па погледа пољем широкијем. Док почеше хрти пропадатп, Браћо моја, хрти ишљедници, На њима су чохани покровци, А о врату злаћени литарци,
А на главу златни перишани. Крајичници љути убојници, Пак се гоне Турци на џилита. А кад Иван силу угледао,
Виђе Иван силу и сватове, Бога ми се Иво препануо,
Ал' му друга бити не могаше,
250
255
260
“> сл